“Imala sam prijateljicu koja mi je bila kao sestra. Naše mame su bile najbolje prijateljice i susjede, tako da smo se nas dvije igrale skupa od vrtićke dobi. Njena majka je podletjela autom pod kamion i nedugo zatim um,rla od posljedica sudara.
Tada nam je bilo 11 godina. Većinu vremena je provodila kod mene, jela je s nama, spavala vikendom kod nas, išla s nama na izlete i ljetovanje. Moja mama je bila i njena mama od tog dana. Njen otac je naporno radio da bi sam mogao njoj osigurati dobru budućnost. Otišli smo na fakultet u drugi grad, ona godinu kasnije nego ja pa ju je dočekala opremljena soba.
Stan koji sam unajmljivala bio je dosta jeftin pa su moji roditelji od njenog oca samo za režije uzimali. Oblačila je moju odjeću, vozila moj auto i na kraju se spetljala s mojim dečkom. Ne, preko toga ne mogu preći iako mi nedostaje. Taj nož ne samo da je zabijen u leđa, već je prošao i kroz srce i viri još koji metar van. Znam da nije samo ona kriva, već i on, ali to ne umanjuje bol.”
