Majka mi je manipulator. Otkad znam za sebe sve je bilo po njenom.
U periodu srednje škole morala sam da oblačim ono što mi ona odabere i kupi. Nisam se pitala ni za šta.
Nije mi dala da izlazim. Nisam se nikada ni sa kim družila. Prošla mi je mladost u kući.
Oboljela sam od anksioznosti 2010. godine. Sada kada sam odrasla i preselila se u drugi grad zbog posla zove me svakog dana na telefon po više puta.
Ako se ne javim, zatrpava me sa milion poruka šta mi se desilo, što se ne javljam, iako smo se čuli prethodnog dana.
Ako joj kažem da je pretjerano da toliko puta zove, da je dovoljno jednom, pa ću odgovoriti kada budem u mogućnosti da pričam, ona krene sa patetikom:
”Majka ti želi samo najbolje. Izvini. Onda te više neću zvati. Izvini što smetam.”
I time mi izaziva krivicu.
Brat mi se oženio i ona snajku ne podnosi, jer kao on više nije osjećajan prema majci kao nekad.
Ako jedan dan preskoči da je ne obiđe, odmah ga zove da pita zašto nije došao, da je napravila ručak i prebacuje mu.
