Na Sudu tužilac prozove svog prvog svjedoka, bakicu od 80 godina i upita je:
“Gospođo Tošić, da li me poznajete?”
– Kako vas ne bih poznavala, gospodine Jović! Znam vas još kao dječaka, ali moram vam iskreno reći da sam se u vas jako razočarala.
Lagali ste, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga koliko ni mušica bez glave. Da, ja vas dobro poznajem…
Tužilac potpuno zbunjen, pita dalje:
” A poznajete li, gospođo, ovdje prisutnog branioca?”
– Da, poznajem i gospodina Zdravkovića, dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alko.holom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas najlošijeg advokata u zemlji.
Da ne pominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i vaša žena. Da, da, dobro ga znam…
Branilac samo što nije dobio infarkt.
Sudija naredi i tužiocu i braniocu da mu priđu i tihim glasom im reče:
“Slušajte vas dvojica idiota! Ako bilo koji od vas upita babu da li poznaje mene, idete obojica na rob.iju”.
