“Moja svekrva me od prvog dana mrzi i radi sve kako bi me rastavila od njenog sina. Ja sam dijete razvedenih roditelja i odrasla sam samo sa mamom… sirotinja i to moja svekrva ne može da prihvati, obzirom da su oni mnogo bogati. Ne može da prihvati da sam ja se udala zbog ljubavi prema njenom sinu, a ne novca koji ona i svekar imaju.
Kada god ostanemo same ona me vrijeđa, govori da sam sponzoruša, da sam dr*** kakva mi je i mati, često me čupa za kosu, pljuje,sve mi radi samo da odustanem od njenog sina, od braka iako sam već u četvrtom mjesecu trudnoće. Nije je briga :(… Dva mjeseca smo u već braku i toliko mi se nakupilo da sam juče psihički potonula i u naletu bijesa sam joj uradila sve ono što i ona meni… vrijeđala sam je, pljuvala, a na kraju i žestoko počupala, toliko sam je vukla za kosu da sam joj isčupala pramen kose. Nije mogla da vjeruje da sam joj se suprostavila, a kada je došao njen sin, moj muž… ona mu nije ništa rekla, kao da se niša nije desilo.
Tek sad mi je jasno šta pokušava, želi biti dobra mamica pre njim i da sva krivica bude moja… e pa neće moći, ja sam odrasla bez oca, ali moje dijete koje nosim u stomaku neće… Sve ovo juče i je dalo neopisivu snagu, već danas sam počela da joj se svetim za sve, pred mužom sam je onako glumeći veliku ljubav zagrlila, a na uho sam joj šapnula E SAD ĆU DA TI J MAMICU… Skamenila sa od straha…”
