Dečko mi radi kao policajac i tako on jednom poslije posla oko 7 uveče došao kod mene u iniformi, i ja kako otvaram vrata on tako raskopčava uniformu i uzima mene preko ramena da vodi ka sobi..
a ja ne stižem da mu kažem da su došli moji kod mene i kako me nosio moji u dnevnom, on u šoku oni u šoku 😀 Iz neprijatne tišine čuješ mog tatu “privodiš zete vidim” i smije se dok ga majka gazi nogom ispod stola..
Ne znam koga je više bio blam njega onako raskopčanog ili moje roditelje koji su se pošokirali..
BONUS ISPOVIJEST:
Volim svog dečka, zaista.
Ali ne mogu da se pomirim s tim da kad me je upoznao s drugaricom rekao da ima odlično du*e (poslije sam saznala da su bili zajedno jednom).
Rekla sam mu da mi je neprijatno da održava kontakt s njom jer ona živi u Americi, a on je digao frku kako ga kontrolišem i ljubomorišem i da sam luda i da nemam prava da mu govorim s kim će se družiti.
Probala sam da pređem preko toga, dosta smo dugo zajedno ali film mi se konstantno vraća. Još kad vidim da se i dalje dopisuju na svaka tri dana, bezveze poruke drugarski, pa ih sakrije da ja ne vidim, plus što se s njom viđao iza mojih leđa kad je dolazila i ništa mi nije rekao… ne mogu više da lupam glavom i ljubomorišem u tišini da li ima nešto između njih ili nema.
Ako nešto kažem, reći će mi da sam luda i da samo opterećujem sebe. Sve ostalo je u redu s nama, ali ovo me deprimira i već noćima ne mogu da spavam.
Polako se hladnim od njega, ne želim ga u svojoj blizini. Ne znam šta da radim.
Izvor: ispovesti.com
