“Imala sam teško djetinjstvo, jako teško. Odrasla sam u veliikom siromastvu. Otac je pio, skoro svaki dan je bio “mratav” pijan. Ja i dvije sestre smo često bile bez večere. Nasa majka se svega odricala i puno se žrtvovala za nas, znači ako smo nas tri išle na spavanje bez večere, mama taj dan sigurno zalogaja hljeba nije uzela.
Prije par godina sam se udala i bas tad moja majka je teško oboljela od raka. Muz i ja smo odeslili za Njemačku, jednostavno sam morala ici, morala sam je ostaviti, i vjerujte koliko god mi teško djetinjstvo bilo, to mi je bilo najteže u životu .Radimo i dobro zivimo, moze se reći imam svega…
Cjeli život sam ovo cekala da pružim mami neku sigurnost i oduzim se za sve njene žrtve. ..ali moja mama je :(…. nema je više… otišla je na drugi svijet. Nije dočekala da joj ista pružim… nadam se da zna tamo negdje koliko beskrajno je volim i koliko mi fali…
Tek sad vidim i shvatam da tuga i nesreća nisu “bolesti” samo siromašnih. Mislila sam cijeli život da kada bih imala dovoljno novca da nikada szu ne bih pustila, da bi se vječno smijala, a sada iako imam, imam i ivše nego mi treba, moja tuga je veća nego ikada i suze ne silaze sa mog lica.”
