Stručnjaci Instituta za imunologiju, u okviru Federalne medicinsko-biološke agencije u Moskvi, pronašli su sredstvo koje će pacijentima sa astmom omogućiti da na duge staze izbegnu gušenje.
stma je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih bolesti disajnih puteva, u svetu boluje oko 235 miliona ljudi, a broj obolelih iz godine u godinu naglo raste. Procenjuje se da u Srbiji oko 10 odsto starijih od 18 godina boluje od astme i oko osam odsto dece.
Naučnici ističu da se lek neće samo boriti protiv simptoma, već će uticati na uzrok nastanka bolesti tako što dovodi do značajnog smanjenja zapaljenja bronhijalnog tkiva.
Do napada bronhijalne astme dolazi kada u disajne puteve bolesnika dospe alergen kao što su polen, prašina ili grinje. Alergen kod bolesnika uzrokuje čitav niz molekularnih procesa. Tokom odbrane od alergena, organizam luči veliku količinu različitih molekula. Konkretno, jedan od njih je interklein 4 (IN-4) koji igra glavnu ulogu kao okidač alergijskih reakcija i na kraju dovodi do gušenja.
– Suština je da su ruski naučnici stvorili monoklonksa tela, ćelije klonova čije su mete specifični antigeni. Drugim rečima, ono što ovaj preparat čini posebnim jeste činjenica da će on moći i na molekularnom nivou da uspori sintezu belančevine ‘krivca’ IN-4, ali i da pomogne organizmu da u potpunosti zaustavi njegovu proizvodnju – objašnjava za Sputnjik ruski imunolog, doktor medicinskih nauka Vladislav Žemčugov.
On dodaje da je on pristalica lečenja uzroka, a ne tek uklanjanja simptoma i stoga dodatno pozdravlja uspehe ruskih kolega.
– Naučnici su uspeli da nađu način da utiču na smanjenje lučenja supstanci koje organizam proizvodi da bi se odbranio od alergena, a koje istovremeno dovode do gušenja. Primena novog preparata c”e ukloniti glavni razlog procesa zapaljenja bronhijalnog tkiva na duge staze – zaključuje Žemčugov.
Osim što niz ruskih naučnika smatra da je ovo veliki uspeh, čak je i profesor Sebastijan Džonson, šef odeljenja za respiratornu medicinu Kraljevskog koledža u Londonu, izjavio za lokalne medije da su ruski naučnici uspeli da dokažu da IL-4 igra ključnu ulogu u razvoju zapaljenja donjih disajnih puteva, dok se u SAD i Velikoj Britaniji ispituju preparati koji deluju na sličan način.